Trošni tavan, stara kuća, paučina, čađ, dim
I čovek zvani loš u svemu
Visi omča, lebdi naum da se svršI s tim
Stara priča duša koje venu
Već u sledećem se trenu
Zakoprca a u njemu
Nestaše jadi što ga muče
BečI očI, može biti
Video je lice smrti
U tom času trula greda samo puče
Našli ga dole
Probio pod
Tresnuo svom silinom
Promašio grob
Umesto groba
Zla bela soba
LežI za krevet prikovan
Slab I da viče
Slomljene kičme
Proklinje neuspeli plan
Umesto groba
Zla bela soba
Vidokrug monotoni zid
Sećanja žvaće
Ni slutio da će
Upasti u još dublji glib
Spoznao od lošeg gore, ponižen kopni
Vreme sporo curi, nije mu po meri
Krvave mu očI, vidi I kada ih sklopi
Ono isto lice smrti mu se ceri
