Jurišaju crne noćI da pokore dan
Iza brda prognale su sunce
Ni simargla noćas nema pred dverima nava
Divlja noć mu otrovala srce
Ugasle su vatre
Samo sija zar
Crni bog je opet
Kročio u jav
Jurišaju crne noćI da pokore dan
Mesec nosi harmoniju noćI
Nepregledna su se polja obukla u crno
Otvorila sva vrata hladnoćI
Zaspala je zora
Niko je ne budi
Crni bog se pustom zemljom šeta
Razlila se tama
Po dušama ljudi
I prljavim prostranstvima sveta
Sablasti se poljem vuku
Mesečinom opijene
Kroz tišinu vetar klizi
Gleda grane povijene
Crne noćI zemljom hode
I pobedu svoju slave
I gavrane nebom vode
Da se sa visina jave
