Kad jednom proðe sve, kad se pretvori u uspomene, kad više nisu važna lica, imena, ni godine, kad jednom stvorim se ja pred tvojim vratima. Da li æeš shvatiti sve, ljubavlju zagrnut me, da li æeš dignut me s koljena žedna tvog oprosta, kad jednom stvorim se ja pred tvojim vratima. Ispod ovog neba samo ti dušu znaš mi taknuti. I kad kapnem na tvoj dlan, kad se stisnem kraj tebe, nek' me èvrsto drže ruke, tvoje ruke sigurne. Kad jednom stvorim se ja pred tvojim vratima.