Dok slušam ovaj zvuk
što beskrajno odzvanja u noæi,
prepuštam telo svoje
I zauvek sklapam oèi,
Išèekujuæi kraj u tami,
Ne sluteæi da kraj je poèeo
Još davno,
Pre nego i seme beše zaèeto.
A roðen sam bez reèi božije
Te zime gospodnje,
Te zime proklete,
Duboko u kori tame
U crno me obukoše,
U tamu me zaviše,
I krvavim mlekom
Moje nejako telo dojiše.
A ja sam verovao
I pastir sam bio slepi
Al' gavran je crni leteo
Nad gnezdom svojim,
Nad domom mojim.
Hladna mu senka
tad pade na mene
i dok kidaše meso moje
anðeli gutaše moju krv
a ja ih sa suzom u oku ne mrzeh zbog toga
duboko u kori tame,
duboko u gnoju svome.
I godine su tekle duge
Veènosti pakla,bol
I teški su okovi vere
Što stoje veæ predugo.
Poèupaj te guste spone
Što blede od sebe same,
Jer jaèi je bol od vere
Duboko u kori tame.
Oprosti što mrzim te,
Smiluj se što pljujem te
Zar kriv sam što volim,
Za svoje što borim se?
Šta postadoh Bože?
U šta pretvorih se?
Osvetli moje dane
I pokidaj koru tame
Molim Te!
