Ja nikad nisam znao da ti priđem,
kao što su znali drugi svi
i nikada sa neba ja da siđem,
da ti svoje srce otvorim,
znao sam da spokoja i sreće
nikad s tobom ne bi imao,
ponekad te srce slušat neće,
jedan, dva, tri, četiri, pet,
otrovan si bila cvet.
Od milion žena,
samo to mi treba,
da se zaljubim baš u te,
shvatio sam tada,
uzalud se nadam,
lijepe djevojke su krute,
samo da si rekla ne,
sve bi bilo drugčije.
Ti nisi znala da se meni sviđaš,
izdaleka gledao sam te,
i kad si druge počela da viđaš,
znao sam da gotovo je sve,
od tada je prošlo puno ljeta,
odavno si tuđa žena ti,
nikad nisi znala ko te čeka,
jedan, dva, tri, četiri, pet,
otrovan si bila cvet.
Od milion žena,
samo to mi treba,
da se zaljubim baš u te,
shvatio sam tada,
uzalud se nadam,
lijepe djevojke su krute,
samo da si rekla ne,
sve bi bilo drugčije.
Od milion žena,
samo to mi treba,
da se zaljubim baš u te,
shvatio sam tada,
uzalud se nadam,
lijepe djevojke su krute.
Od milion žena,
samo to mi treba,
da se zaljubim baš u te,
shvatio sam tada,
uzalud se nadam,
lijepe djevojke su krute.
