Pokreni me, o meseče
Kuda God da odlazi tama
U kamenu senka moje oblike nek stapa
Zar planina da stoji sama
U tišini? Ona je samo kamen
Bez mene da hodim vetrovima
Tvojim zorama i besputnim stazama
Povedi me u susret prahu
Kuda God da odlazi tama
Uprkos bolu i strahu
Putem studenoga vetra
Od koga duh moj ustrepta
Zar planina da stoji sama?
U kamenu senka moje oblike nek stapa
Od vremena i praha
Sazdaće noćI bez straha
Tihog samrtnog očajanja
Kad prva kap zore u crvenu kap rastapa
Blede prizore sećanja
Uzdigni me, ah meseče
Do unutrašnjeg plama
U skladnoj tišini
Tvojim zorama
Kuda sav zvezdani prah teče
Na staroj planini u prastaro veče
