Crni Konjanici

Led se topi kao smola 
Sa neba punog plamena 
Crni konjanici vrebaju 
Kroz pukotinu vremena

Oèi su im sive i prazne 
Njihov žamor odzvanja 
Èekaju svoju krvavu žrtvu 
Što nebo zemlji poklanja

Njihov svet je pregažen 
Njihov san je unakažen 
Njihovu zadnju nadu 
Ptice grabljivice kradu zauvek

Svako vreme donosi 
Crne konjanike 
Njihove žrtve raðaju 
Nove krvnike...

Samo mrak kroz levak sveta 
Njihovom sazvežðu drema 
Ranjeni kleèe pred vratima pakla 
Za njih nade više nema...