A što su zame ove bisne hridi
(u more pomoèen kruh)
i grom èa cipa priko nas
i škrip je zubima
je samo sviæa na nebu
Jer sve se da izdurat
kad stavim sumnju pod kljuè
jer more samo želi èut
i vidit koliko sam lud
i da li idem do kraja, sa tobom do kraja
I opet sam oživija
imam force se borit
sad živim za taj osjeæaj
za ljubav izgorit
Šta su jidra dok se tuku s vitrima
Ka fete sira kad ih lomiš prstima
ali ja sam bolji i samo sada postojim
dok se borim i primam vitar prsima
(to bi tribala vidit i sa mnom podilit, ljubav)
I opet sam oživija
imam force se borit
sad živim za taj osjeæaj
za ljubav izgorit.
