Djordje Balasevic

Ja necu da kazem

Djordje Balasevic


Jednog æe dana 
stvari postati, ako ne kristalno 
ono bar porculanski jasne.

èitajuæi moje pesme 
slepi æe poèeti da veruju 
u ljubav na prvi pogled.

Naglo æete poèeti 
nazivati mojim imenom 
ulice, škole 
i prigradska naselja, 

Ali nemojte me pogrešno shvatiti. 
Jer, ja neæu da kažem 
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi, 

Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaæe èoporativno s mostova, 
što æe dovesti 
do totalnog zakrèenja 
reènog saobraæaja.

Al', nema veze.
Mornari æe onda èitati 
moje pesme, 
i biæe im lepo.

Možda sam preterano skroman, 
ali ja stvarno neæu da kažem 
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi. 

Moje slike postaæe 
osnovni sadržaj 
svake poštene ženske tašne.

Pisaæe o meni 
jednoèinke, dvoèinke, troèinke 
i sve ostale "èinke".
Samo ne palaèinke.

Svi znaci horoskopa 
biæe zamenjeni 
jednim velikim, mojim, znakom.

Lagaæete deci, 
kako smo bili najbolji drugovi.

I neæu dalje da tupim.
Sad vam je veæ sigurno jasno, 
da ja neæu da kažem 
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi.