Dan je izgoreo u trenu kao fleš plamenom belog usijanja oblaci napadaju horizont poslednji put iz oèajanja Vraæao sam se sa vrha svetova višim od najviših soprana tražio sam princezu istinu na kraju modrog okeana Samo kamenje oblik ne menja noæ me razbila na sto delova a ja sam nikad neæu moæi da ih pokupim da se sastavim Svet je predgraðe grada Edena imam užasan strah od vozova pa bi da da me usne njene da me uveèe od sveg izleèe